Teško da će Srbija ikada više imati takvog vojskovođu. Sada srpsku vojsku, prekrojenu i svedenu na Zapadnu meru, vode nekakvi kastrirani jaudi. Neka je večna slava i čast Radomiru Putniku! Takvi junaci se više ne rađaju! Zamislite samo, da danas Srbija ratuje sa SAD (nije nikakvo preterivanje, jerje tada Austrougarska bila vodeća vojna svetka sila, kao danas SAD), kojima priteknu u pomoć Velika Britanija, Nemačka i Francuska i da ih potuče do nogu. Svako normalan bi se slatko nasejao. E, pa Srbija je upravo to uradila pod hrabrim vođstvom velikog vojvode Radomira Putnika i mudrim vođstvom kralja Petra!!!

Zanimljiva je priča o vojvodi Putniku, da je u vreme Austrougarske objave rata Srbiji jula 1914. godine bio na lečenju u Karlovim Varima. Po saznanju o tome on je napustio banju i uz veliku opasnost da bude zadržan u neprijateljskoj državi, vraća se u Srbiju i preuzima dužnost načelnika Vrhovne komande Vojske Srbije. U prvim legendarnim bitkama, Cerskoj i Kolubarskoj, veliku pomoć je imao od komandanata Armija, budućih vojvoda Stepe Stepanovića i Živojina Mišića. U pripremi za Kolubarsku bitku, bilo je i razlike u stavovima između njega i Mišića. Kada je Vojvoda Putnik saznao da je Mišić naredio taktičko povlačenje vojske radi odmora i pripreme za novu bitku, pozvao ga je telefonom i upitao: - Jeste li zdravi i pri čistoj svesti?! Mišić mu je odgovorio: - Jesam, hvala Bogu! Posle podužeg objašnjavanja svog plana, Putnik je prihvatio Mišićev predlog. Tako su dogovorene pripreme za slavnu Kolubarsku bitku.